Milijarde evra bacamo na uvoz hrane

Bez autora
Sep 29 2010

Za proteklih godinu i po dana u Srbiju je uvezeno voća, povrća i hrane za 1,3 milijarde evra. Samo u prethodnih sedam meseci za hranu smo dali 414 miliona evra. Tako građani Srbije jedu paradajz iz Turske i Španije, kupus iz Makedonije i Albanije, pasulj iz Argentine i Kirgistana, a beli luk čak iz Kine. Iako Srbija spada u poljoprivredne zemlje, uvoze se krompir, paradajz, paprika, kupus, luk, krastavac, tikvice, spanać, kukuruz šećerac, šargarepa, celer i rotkvice. Tako smo za povrće platili 27,2 miliona evra. Samo na svinjsko meso za prvih sedam meseci ove godine potrošeno je oko 2,5 miliona evra, dok je za mleko i mlečne proizvode otišlo neverovatnih 5,7 miliona evra! Čini se da više ne umemo ni sireve da pravimo jer se na uvoz tog proizvoda potrošilo više od tri miliona evra. Za tropsko voće u istom periodu otišlo je skoro 40 miliona evra, ali je najgore od svega što smo uvozili ono što se već proizvodi u Srbiji, kao što su jabuke, šljive, dunje, kajsije, višnje, trešnje, kruške, jagode, grožđe, pa čak i maline.

Milijarde evra bacamo na uvoz hraneZa proteklih godinu i po dana u Srbiju je uvezeno voća, povrća i hrane za 1,3 milijarde evra. Samo u prethodnih sedam meseci za hranu smo dali 414 miliona evra.

Tako građani Srbije jedu paradajz iz Turske i Španije, kupus iz Makedonije i Albanije, pasulj iz Argentine i Kirgistana, a beli luk čak iz Kine.

Iako Srbija spada u poljoprivredne zemlje, uvoze se krompir, paradajz, paprika, kupus, luk, krastavac, tikvice, spanać, kukuruz šećerac, šargarepa, celer i rotkvice. Tako smo za povrće platili 27,2 miliona evra.

Samo na svinjsko meso za prvih sedam meseci ove godine potrošeno je oko 2,5 miliona evra, dok je za mleko i mlečne proizvode otišlo neverovatnih 5,7 miliona evra! Čini se da više ne umemo ni sireve da pravimo jer se na uvoz tog proizvoda potrošilo više od tri miliona evra.

Za tropsko voće u istom periodu otišlo je skoro 40 miliona evra, ali je najgore od svega što smo uvozili ono što se već proizvodi u Srbiji, kao što su jabuke, šljive, dunje, kajsije, višnje, trešnje, kruške, jagode, grožđe, pa čak i maline. Za sve voće koje smo mogli sami da proizvedemo, strancima smo dali više od osam miliona evra.

Dr Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da domaći poljoprivrednici nisu više zainteresovani da proizvode čak ni tradicionalne kulture, kao što je pasulj.

"Vrlo su skromna ulaganja u proizvodnju, pa seljaci uglavnom napuštaju selo ili odlučuju da se ne bave više poljoprivrednom proizvodnjom. Nemaju računicu da proizvode pasulj, papriku, paradajz, krompir i luk. To jeste poražavajuće jer mi smo poljoprivredna zemlja i došli smo u situaciju da sve te kulture uvozimo iako ih već imamo", ocenjuje ona.

Po njenim rečima, svoj deo tereta u rešavanju tog problema treba da ponese država.

"Ona je trebalo subvencijama i raznim drugim podsticajima i povoljnim kreditima da podrži poljoprivredne proizvođače. Umesto da uvozimo neke nove tehnologije koje su nam potrebne, naša realnost je sada uvoz onoga što već sami imamo. I to ne bilo kakvog kvaliteta, jer je, pre svega, naše voće i povrće zaista visokokvalitetno", smatra Hamovićeva.

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Natalija Bogdanov tvrdi da je naš glavni problem nedostatak tehnologija. "Roba iz uvoza je jeftinija jer imaju jeftiniju radnu snagu, bolju tehnologiju i veće podsticaje  za svoje poljoprivrednike. S druge strane, naši poljoprivrednici ne mogu da ulože puno, da ostvare dovoljan prinos i zbog toga su nekonkurentni", kaže ona.

Bogranov objašnjava da će "toga biti sve više, jer ovo je tek početak. Na primer, uvozimo jabuke jer ne možemo da podmirimo potrebe srpskog tržišta. S druge strane, nemamo čak ni dovoljno hladnjača za čuvanje jabuka koje ovde proizvedemo".

Da se Srbija obavezala međunarodnim trgovinskim sporazumima da oslobodi tržište, podseća Milan Prostran iz PKS-a.

"Država je proklamovala veliki broj trgovinskih sporazuma kao što je CEFTA i na taj način dozvolila slobodnu trgovinu. Tako je trgovcima stvorena šansa da mogu ponuditi raznu robu iz uvoza, pa i hranu. S druge strane, naša ponuda i kvalitet nisu smanjeni već je glavni uzrok uvoza poljoprivrednih proizvoda to što je veliki deo tih roba u inostranstvu visoko subvencionisan. Zato oni mogu da spuste cene", kaže Prostran.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik